На путу од Ниша ка Нишкој Бањи, као опомену Србима, Турци су од 952 лобање палих српских устаника у боју на Чегру 1809. године сазидали кулу. Настала је по наређењу турског команданта битке на Чегру, Хуршид Ахмед-паше. Била је подигнута ван града, на чистом простору, како би се што боље видела. Лобање, узидане у кулу, су потицале од српских устаника који су изгинули у бици 31. маја 1809. године. Стеван Синђелић је, видећи да се насртаји Турака неће моћи одбити, пуцао у барут и тако дигао у ваздух себе и остале устанике, али и велики број Турака.
По ослобођењу Ниша, већ 1878, над кулом је подигнут заштитни кров, а 1892. године капела, чиме је коначно заштићена од пропадања. Капела је изграђена према пројекту Димитрија Т. Лека. Када је 1833. године прошао кроз Ниш, француски путописац Ламартин је написао: „Нека Срби ову кулу у целости сачувају, јер ће она учити њихову децу колико вреди независност народу, показујући каквом су је ценом њихови очеви платили“. Лобање су распоређене у укупно 56 редова са по 17 лобања у реду, данас их је преостало 59. У порти капеле је 1938. године подигнута биста Стевана Синђелића урађена у бронзи, рад вајара Славка Милетића. На постаменту бисте се налази рељеф у бронзи са мотивима битке. Конзерваторско-рестаураторски радови су изведени 1989. и 2003–2004. године.
Ћеле-кула спада у категорију културних добара од изузетног значаја. Уписана је у централни регистар споменика културе 21. јуна 1982. године под редним бројем СК 218, а основ за упис у регистар је Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије бр. 678/48 од 6. маја 1948. године.
Извор: Споменици културе у Србији
Више о Ћеле-кули можете сазнати и на сајту Народног музеја у Нишу.
0 коментара