Завршена прва фаза пројекта

Прва фаза пројекта Ново лице Ћеле-куле успешно је окончана. Научни тим извео је успешно скенирање и дигитализацију свих узиданих лобања у Ћеле-кули, као и антрополошку анализу.

Уколико немате времена да читате детаљан извештај, можете прескочити на дно странице где смо навели шта нам предстоји даље. Међутим, уколико вас интересује како је протекла прва фаза, позивамо вас да останете уз редове испод.

Нулти дан – 24. септембар

Већ нултог дана задесио нас је пех да нам се чланица тима разболела, те смо морали да се снађемо без наше драге Алисе Коцкар. У преподневним часовима Дарко Ковачевић је успешно слетео на Аеродром „Никола Тесла“ у Београду где га је сачекала докторка Наташа Шаркић. Они су се заједно упутили ка Нишу, тачније ка Ћеле-кули где их је чекала директорка Народног музеја у Нишу, госпођа Весна Црноглавац. Директорка је наше двоје научника пријатно угостила, а они су успели да направе прве фотографије и план за идуће дане. Фокус и жеља су били да се у понедељак (када је нерадни дан Ћеле-куле) уради што више.

Након померања стаклених панела како би се омогућио приступ лобањама, научници су увидели да ће процес скенирања и антрополошког истраживања бити знатно тежи и изазовнији него што се мислило. Наиме, добар део лобања је јако дубоко узидан, неке од њих су такође биле у лошијем стању, те је приступ кранијалним остацима заиста представљао проблем. Ипак, Наташа се досетила да би једна несвакидашња алатка могла да јој буде од помоћи – зубарско огледалце. Током припрема за понедељак било је неопходно решити два питања: можемо ли наћи добру расвету и можемо ли наћи зубарско огледалце?

Решење оба питања лежало је у дивним Нишлијама. Наиме, за расвету смо се још пре путовања договорили са нашим драгим и сјајним пријатељима Иваном Манчићем и Мирославом Митићем. Иван је нажалост био ван града, али нам је Мирослав „Мики“ изузетно помогао и позајмио нам не добру, него савршену расвету. С друге стране, питање зубарског огледалцета решила нам је дивна зубарка, докторка Анкица Величковић која нам је уступила своје зубарско огледалце. Понедељак је могао да почне.

Први дан – 25. септембар

Док су Наташа и Дарко од раног јутра започели скенирање и анализу северне стране Ћеле-куле у Нишу, у Београду су текле припреме за дочек доктора Фабиа Кавалија који је раном зором кренуо из Трста. На аеродрому су га сачекали Милан Симоновић испред Друштва за академски развој и Невена Матовић, новинарка Радио Београда 2. Невена је пошла у Ниш како би испратила рад на пројекту и урадила документарну причу о истом. Лет Ер Србије је каснио око сат времена, а пред сам излазак на ауто-пут на контролној табли возила којим је управљао Милан појавила се лампица која указује на проблем с притиском у гумама. Проблем је убрзо отклоњен и тројац се упутио ка Ћеле-кули.

У поподневним сатима целокупна екипа се нашла код споменика. Наташа и Дарко су већ проучили добар део лобања, а све то време је њихов рад пратио Мирослав Митић својим апаратом. Мики је успео да ухвати и моменат када се Фабио након 55 година сневања о Ћеле-кули коначно нашао на вратима капеле која чува овај споменик. Након упознавања са до тада учињеним радом Наташе и Дарка, Фабио се врло брзо прикључио научном тиму и започео формирање првог прототипа лица на основу једне од скенираних лобања. Научни тим је вредно радио првог дана и окончао прву страну Ћеле-куле за скоро 10 часова.

Цео тим био је смештен у Мону (Mon Accomodation) који се (касније ћемо сазнати) налази у Старој кући Турске амбасаде, непокретном културном добру из 19. века у којем су се налазили бројни инострани конзулати. Након краћег одмора, тим се окупио у кафани „Бисер“ где је уживао у нишким специјалитетима и направио план за идући дан.

Други дан – 26. септембар

Другог дана рада на пројекту научни тим је скенирао и анализирао лобање на западној страни Ћеле-куле. За разлику од претходног дана, овог дана је улаз био отворен за посетиоце, којих уопште није било мало. Научни тим је вредно радио на скенирању и проучавању, а посебна пажња посвећена је јединој лобањи која није физички узидана у Ћеле-кулу. У питању је наравно лобања за коју се верује да припада ресавском војводи и јунаку Битке на Чегру, Стевану Синђелићу. Научни тим јој је посветио више од три сата, темељно скенирајући сваки њен милиметар. Проучавање Синђелићеве лобање рађено је у присуству директорке Народног музеја у Нишу и радника из техничке службе музеја, који су нам пружили максималну подршку.

Након исцрпљујућег, али уједно и врло узбудљивог дана пројектни тим се увече опустио у лаганој вечери у ресторану традиционалне кухиње „Амфора“.

Трећи дан – 27. септембар

Трећег дана рада на пројекту научни тим је скенирао и анализирао лобање на јужној страни Ћеле-куле. Научни тим је обишла заменица директора Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, госпођа Естела Радоњић Живков. Упознајући се са члановима, изразила је своје задовољство што се пројекат изводи на максимално професионалан начин и што Завод има прилику да га подржи, радујући се резултатима који ће из њега произићи.

Научни тим је вредно радио на Ћеле-кули и трећег дана је имао и највише изазова будући да се на јужној страни куле налазе лобање које су позициониране највише у односу на све остале. Ипак, то није била препрека за наш тандем Дарко-Наташа, који су помоћу високих мердевина успели да приђу овим лобањама и детаљно их скенирају и изанализирају.

Наше научнике посетио је и амбасадор пројекта и 3D уметник, Дејан Баћковић. Нишлија родом, изразио је своје одушевљење пројектом и своју позитивну енергију пренео је на целокупни тим. У разговору са Фабиом, Дејан је дошао на неколико интересантних идеја за будуће тродимензионалне моделе, тако да верујемо да ћемо заједничким снагама успети да јавности и свим љубитељима културе представимо чегарске јунаке онако како заслужују.

Током дана је договорено са Народним музејем у Нишу да се сутрадан организује конференција за медије где ће бити прилике да се представи рад целокупног тима на овом јединственом пројекту. Знајући колики је значај пројекта, како за ширу јавност, тако и за људе који се баве истим или сличним радом, пројектни тим је вече провео договарајући се око најбољег приступа за представљање пројекта и досадашњих радова.

Четврти дан – 28. септембар

Четвртог дана рада на пројекту научни тим је скенирао и анализирао лобање на источној страни Ћеле-куле. За 11 часова је била заказана конференција за новинаре на којој су бројни локални, регионални и национални медији показали своје интересовање за овај пројекат. Сваки члан тима имао је прилику да све заинтересоване новинаре упозна како са самим пројектом, тако и са својом улогом у истом и будућим корацима.

Овде можете наћи листу објављених чланака/репортажа:

• Радио-телевизија Србије
• Бел Ами
• Нова С
• Нишке вести
• Градски портал 018
• Јужне вести
• Наисус инфо
• Сити смарт
• Коперникус
• Ушће Медиа
• Политика

Негде пре 14 часова новинарска екипа Радио-телевизије Србије организовала је директно укључење из Ћеле-куле у емисију „Један добар дан“. Поред новинара, научни тим је овог дана посетила и Мара Динић, једна од 153 донатора. Родом из Ниша, Мара је осим новчане помоћи, показала колико цени овај пројекат својим доласком у Ћеле-кулу где је имала прилику да поразговара са сваким чланом научног тима.

Научни тим је успешно завршио свој рад у планираном року и након паковања опреме упутио се, како доликује, на Чегар. Код споменика посвећеног палим јунацима Чегарске битке, научни тим је сачекао залазак сунца и на један симболичан начин је коначно могао да одахне и опусти се. Судбина ће ипак хтети да се пре одласка из Ниша, екипа још једном нађе крај Ћеле-куле.

Увече, цео тим је позван на свечану вечеру у организацији Народног музеја у Нишу којом је обележен крај прве фазе пројекта и на којој су у доброј атмосфери договорени и даљи кораци.

Пети дан – 29. септембар

Пројектни тим се одјавио из смештаја и упутио ка Ћеле-кули где је дочекао једну од новинарских екипа и додатно снимио још пар кадрова за потребе документарца. Потом се, на позив директорке Народног музеја у Нишу, упутио ка археолошком локалитету Медијана. Обишли смо Медијану и поздравили се са људима из Народног музеја у Нишу, са жељом да се врло брзо поново окупимо и разменимо нове информације до којих будемо дошли.

Научни тим се потом упутио за Београд. Фабио је у касним поподневним сатима одлетео за Италију, испраћен од стране Милана и Невене. Наташа је испратила Дарка сутрадан у раним јутарњим сатима, када је одлетео за Црну Гору. Иако је научни тим већ на својим новим задацима, остаје још пуно рада на овом пројекту. Друга фаза је већ започета и она укључује завршетак моделовања тродимензионалних отисака лобања и детаљну антрополошку анализу. Сви резултати ових радова биће благовремено изнети у јавност.

Резиме прве фазе и даљи кораци

Друштво за академски развој реализује пројекат „Ново лице Ћеле куле“ које има за циљ да се први пут у историји обави антрополошка анализа, као и дигитална тродимензионална реконструкција лица свих лобања узиданих у Ћеле-кулу. Наш циљ је да „оживимо“ лица људи чије су лобање узидане у овај споменик и да темељном анализом и скенирањем кранијалних остатака откријемо више о њиховим животима и њиховом изгледу.

Пројекат је финансиран путем јавне донаторске кампање. Кампања је била покренута на платформи Donacije.rs у сарадњи са Фондацијом Каталист Балканс и трајала је од 8. јула до 21. августа. Укупно 153 донатора учествовало је својим средствима и помогло нам да успешно сакупимо преко 950.000 динара за реализацију. Пројекат се изводи у сарадњи са Народним музејем у Нишу и Републичким заводом за заштиту споменика културе Београд, који воде рачуна о овом изузетном и јединственом споменику културе од националног значаја.

Прва фаза пројекта реализована је од 24. до 29. септембра и то веома успешно. Стручни тим пројекта успешно је скенирао и дигитализовао свих 57 узиданих лобања у Ћеле-кули, као и лобању ресавског војводе Стевана Синђелића која је једина лобања ван самог споменика. На скенирање и антрополошку анализу на терену утрошено је више од 40 радних сати. Први резултати антрополошке анализе указују да међу њима има јако младих мушкараца, тј. дечака од око 15-16 година. Детаљније резултате добићемо током друге фазе пројекта.

Фотографије са терена можете пронаћи и преузети овде уз обавезно навођење пројекта и аутора (у овом случају Наташе Шаркић) уколико планирате да их делите у својим објавама.

Чланови пројектног тима који су на терену учествовали у првој фази пројекта су:

• Наташа Шаркић, доктор физичке антропологије
• Дарко Ковачевић, поморски археолог
• Фабио Кавали, доктор радиологије
• Милан Симоновић, политиколог и истраживач, ДАР

Остали чланови пројектног тима су:

• Алиса Коцкар, мастер међународних односа, ДАР
• Мирјана Варничић, мастер историчар, ДАР
• Милица Николић, графичар-рестауратор и фотограф
• Дејан Баћковић, 3D уметник и аниматор

Друга фаза пројекта започела је самим крајем прве фазе и наши научници ревносно раде на анализирању и моделирању свих сакупљених материјала, тако да ускоро очекујемо и прве конкретне резултате истраживања.